1. Хемијска својства: Метил бензоат је релативно стабилан, али је хидролизован да би се генерисала бензојев киселина и метанол у присуству каустичних алкалија. Не постоји промена када се загрева у затвореној цеви на 380-400 ° Ц током 8 сати. Када се формирају пиролизирани на вруће металне мреже, бензен, бифенил, метил фенил бензоат итд. Хидрогенација у 10МПА и 350 ° Ц генерише толуен. Метил бензоат подвргава се реакцији трансристерификације са примарним алкохолима у присуству алкалних металних етанолата. На пример, 94% реакције са етанолом на собној температури постаје етил бензоат; 84% реакције са пропанолом постаје пропил бензоат. Не постоји реакција трансестерификације са изопропанолом. Бензил алкохолни естер и етилен гликол користе хлороформ као растварач, а када се дође мала количина калијум карбоната у рефлукс, добије се етилен гликол бензоат и мала количина етилен гликол бензхидрол естера. Метил бензоат и глицерин користе пиридин као растварач. Када се загрева у присуству натријум метоксида, може се спровести и трансетерификација да би се добила глицерин бензоат.
2. Метил бензил алкохол је нитрирана азотном киселином (релативна густина 1.517) на собној температури за добијање метил 3-нитробензоата и метил 4-нитробензотата у односу 2: 1. Користећи оксид торимата као катализатора, реагује са амонијаком на 450-480 ° Ц да би се добило бензонитрил. Топлота са фосфором пентахлоридом на 160-180 ° Ц да бисте добили бензоил хлорид.
3. Метил бензоат формира кристални молекуларно једињење са алуминијумским трихлоридом и лименком хлоридом и формира флаки кристално једињење са фосфорном киселином.
4. Стабилност и стабилност
5. Некомпатибилни материјали, јаки оксиданти, јаки алкали
6 опасности полимеризације, нема полимеризације
