1. Хемијска својства: Метил бензоат је релативно стабилан, али се хидролизује да би се створила бензојева киселина и метанол када се загрева у присуству каустичне алкалије. Нема промене када се загрева у затвореној цеви на 380-400°Ц током 8 сати. Када се пиролизује на врућој металној мрежици, формирају се бензен, бифенил, метил фенил бензоат итд. Хидрогенација на 10МПа и 350°Ц ствара толуен. Метил бензоат се подвргава реакцији трансестерификације са примарним алкохолима у присуству етанолата алкалног метала. На пример, 94% реакције са етанолом на собној температури постаје етил бензоат; 84% реакције са пропанолом постаје пропил бензоат. Не постоји реакција трансестерификације са изопропанолом. Естар бензил алкохола и етилен гликол користе хлороформ као растварач, а када се рефлуксу дода мала количина калијум карбоната, добијају се етилен гликол бензоат и мала количина етилен гликол бензхидрол естра. Метил бензоат и глицерин користе пиридин као растварач. Када се загрева у присуству натријум метоксида, може се извршити и трансестерификација да би се добио глицерин бензоат.
2. Метил бензил алкохол се нитрира са азотном киселином (релативна густина 1,517) на собној температури да се добије метил 3-нитробензоат и метил 4-нитробензоат у односу 2:1. Користећи торијум оксид као катализатор, он реагује са амонијаком на 450-480°Ц да би се добио бензонитрил. Загрејати са фосфор пентахлоридом на 160-180°Ц да би се добио бензоил хлорид.
3. Метил бензоат формира кристално молекуларно једињење са алуминијум трихлоридом и калај хлоридом, и формира љускасто кристално једињење са фосфорном киселином.
4. Стабилност и стабилност
5. Некомпатибилни материјали, јаки оксиданти, јаке алкалије
6. Опасности од полимеризације, нема полимеризације
